Skip links

Najčešća pitanja

Načešće postavljena pitanja

Q&A

U sekciji Q&A možete pronaći aktuelne informacije o pregledima, upotrebi oftamoloških pomagala i ostale korisne smernice.

Bebe do 6 meseci

Prvi pregled očiju se radi odmah po rođenju, u porodilištu od strane pedijatra. Tada se proverava da li beba može da zatvara i otvara oči, postoje li organske anomalije oka. Ukoliko pedijatar uoči deformacije oka upućuje bebu kod oftalmologa.

Pregled je obavezan ukoliko je beba bila u inkubatoru po rođenju ili ukoliko roditelji sami primete promene kao što je beličasta zenica.

Prevremeno rođene bebe treba obavezno odvesti na očni pregled između šeste i sedme nedelje života, jer se može javiti teško obeljenje oka zbog nezrelosti mrežnjače (retinopatija).

Bebe sa godinu dana

Detetu prvi očni pregled treba uraditi u uzrastu od 6. do 12. meseci kod dečijeg oftalmologa-strabologa. Na prvom pregledu se utvrđuje da li dete ima sve strukture oka za razvoj dobrog vida, da li je oko anatomski zdravo ili postoje neke anomalije oka. U 4. mesecu okulomotorna ravnoteža je sazrela, položaj očiju je pravilan, i svako skretanje oka može da ukaže na postojanje strabizma. Obavezan pregled je i kod dece gde u porodici postoji razrokost, slabovidost, ili teže bolesti očiju, zatim, ako roditelji imaju visoku dioptriju.er se može javiti teško obeljenje oka zbog nezrelosti mrežnjače (retinopatija).

U trećoj godini života

Ukoliko na prvom pregledu nisu otkrivene anomalije i dete ima zdrave oči, obavezan očni pregled treba uraditi u trećoj godini života. Tada se kod dece može utvrditi vidna oštrina uz pomoć sličica i simbola.

Oftalmološkim pregledima može se na vreme otkriti: da li dete ima refrativne anomalije (dioptriju), skretanje oka, razrokost (strabizam), veliku razliku u dioptriji između dva oka. Tada, ukoliko se uoče bilo kakve promene koje onemogućavaju razvoj vida na oba oka, promene su na vreme dijagnostikovane, i na vreme može da se započne lečenje i izbegne slabovidost, koja nastaje ako se kasno počne sa lečenjem.

Pred polazak u školu

Sledeći, obavezan očni pregled detetu treba uraditi pred polazak u školu.

U školskom periodu

Deci starijeg uzrasta, u školskom periodu, potrebno je uraditi pregled na svake dve godine. Ako dete ima dioptriju i nosi naočare redovne kontrole su na godinu dana.

U kasnijim uzrastima očni pregled se radi zavisno od ranije nađenog nalaza odnosno u dogovoru sa oftalmologom.

Rani pregled očiju je najvažniji. Kod nas, većina dece prvi očni pregled radi pre polaska u školu. Ako se tada otkrije da dete ne vidi dobro, da ima dioptriju, da gleda samo jednim okom, da postoji razlika u dioptriji između jednog i drugog oka, da ima prikriveno skretanje oka, tada je već kasno da se započne lečenje jer je završen period razvoja vida (vid se intezivno razvija do kraja 6 godine), dovodi do slabovidosti koja se ne leči u kasnijim godinama života.

Sa koliko godina se može početi sa nošenjem sočiva?

Kontaktna sočiva se mogu nositi u svim uzrastima. Čak ih i bebe nose u slučajevima kada imaju urođene visoke dioptrije. Deca u ranom uzrastu nose sočiva kada imaju veliku razliku u dioptriji između oba oka ili kada odbijaju da nose naočare.

Deca u školskom uzrastu mogu u dogovoru sa roditeljima da nose kontakna sočiva u zavisnostiod njihove zrelosti, motivacije i spremnosti da sami stavljaju, skidaju i održavaju sočiva. Ako deca ne žele da nose naočare, ili ako se bave sportom sočiva su jedino rešenje. Za decu je najbolje da nose dnevna sočiva jer nema mogućnosti infekcije i komplikacija.

Pravilno stavljanje mekih kontaktnih sočiva

Na prvom pregledu za sočiva, obavezno se radi obuka korisnika kako da pravilno rukuju i održavaju kontaktna sočiva.

Sočiva se isključivo nose i stavljaju na zdravo oku. Ako oko suzi, ili postoji bilo kakva iritacija ili crvenilo oka, kontaktna sočiva ne treba nositi.

Portebno je pridržavati se pravila za koršćenje sočiva prema vrsti I tipu sočiva. Sočiva ne treba koristiti nakon isteka vremenskog perioda, odnosno roka upotrebe za koji su predviđena. Zato je neophodno da se evidentira kada je započeto korišćenje sočiva. Na primer ukoliko su u pitanju mesečna sočiva nakon mesec dana korišcenja obavezno ih treba zameniti novim parom.

Nepravilno održavanje sočiva moze dovesti do pojave infekcija, alergija i ozbiljnih komplikacija na oku, kao i nemogućnost daljeg nošenja sočiva.

Pre stavljanja sočiva ruke oprati i obrisati (osušiti) papirnatim ubrusom (peškir ostavlja končiće i s obzirom da ga svi koriste može preneti infekciju).

Sočivo uzeti iz kasetice u kojoj se čuvaju sočiva sa dva prsta, staviti na kažiprst dominantne ruke (kod većine je to desna ruka) i proveriti stranu sočiva (prava strana ima oblik “činije” – ivice sočiva su okrenute unutra, dok pogrešna strana ima oblik “tanijrića” – ivice sočva su okrenute ka spolja). Ako se nepravilno stavi sočivo sa pogrešnom stranom, smetaće i žuljaće na oku.

Postoje dve tehnike stavljanja sočiva:

1. Tehnika: nedominatnom rukom (kod većine je leva ruka) podignuti gornji kapak (da se izbegne treptanje), desnom rukom povući donji kapak i sočivo koje se nalazi na vrh kažiprsta staviti direktno na obojeni deo oka.

2. Tehnika: nedominatnom rukom povući donji kapak, dominatnom rukom sa kažiprstom staviti sočivo u donji deo oka, i polako uz pomoć donjeg kapka podizati sočivo na obojeni deo oka.

Ukoliko postoji osećaj žuljanja nakon staviljanja sočiva na oko, skinuti sočivo, proveriti stranu sočiva i da li je sočivo celovito, jer može da se ošteti/pocepa rukovanjem . Ukoliko je sočivo ispravno, isprati ga i ponovo staviti na oko. Ukoliko i dalje postoje smetnje, skinuti sočivo i javiti se oftalmologu.

Pravilno skidanje i odlaganje kontaktnih sočiva

Operati ruke tečnim sapunom i obrisati papirnatim ubrusom.

Pripremiti kutijicu za odlaganje sočiva i u nju sipati svež rastvor za održavanje sočiva.

Levom rukom povući donji kapak na dole, kažiprstom desne ruke povući donji kraj sočiva na donji deo beonjače i uz pomoć kažiprsta i palca izvaditi sočivo.

Sočivo staviti na dlan, na sočivo sipati rastvor za održavanje sočiva, istrljati sočivo jagodicom kažiprsta, isperi i odložiti u kutijicu u kojoj se već nalazi rastvor. Sočivo je potrebno da pliva u rastvoru -sipajti dovoljno rastvora, oko 2/3.

Pravilnim stavljanjem, skidanjem i čuvanjem sočiva čuvate zdravlje vaših očiju.

Kako se održavaju sočiva?

Za odrzavanje mekih kontaktnih sočiva poterban je samo jedan rastvor za dezinfekciju, čišćenje i čuvanje sočiva. Sa rastvorom se dobija i kutijica za odlaganje sočiva.

Operati ruke tečnim sapunom i obrisati papirnatim ubrusom. Nakon skidanja sočiva, sočivo je potrebno očistiti tako što se sočivo stavi na dlan leve ruke i jagodicom desne ruke kružnim pokretima trlja 20 sekundi. Nakon čišćenja, sočivo treba isprati istim rastvorom i odložiti u kaseticu sa rastvorom za čuvanje sočiva.

Ujutru, sočivo uzeti iz kasetice, isprati i staviti na oko. Iz kutijice prosuti rastvor u kojima su stajala sočiva, oprati, ostaviti da se osuši, zatvoriti, a kako bi obezbedili čistu i suvu kutijicu za odlaganje sočiva tokom noći. Sočiva u kutijici je potrebno da stoje najmanje 4 sata da bi se dezinfikovala.

Koliko je važan kvalitet sočiva toliko je važan i kvalitet rastvora koji se koristi za održavanje sočiva.

Da li je potrebno dezinfikovati sočiva nakon svake upotrebe?

Kontakna sočiva je neophodno ispravno očistiti nakon svake upotrebe. Nakon svakog nošnja kontakno sočivo treba skinuti, očistiti, isprati i staviti u čistu kutijicu u kojoj je je stavljen svež rastvor za održavanje sočiva. Sočiva se nikada ne stavljaju u rastvor koji je već korišćen za čuvanje sočiva.

Sočiva se nose isključivo na zdravom oku. Ako postoji bilo kakva iritacija, srvenilo, žuljanje kontaka sočiva ne treba nositi.

Osobe koje koriste sočiva potrebno je da imaju i naočare za vid jer može da se pojavi alergija ili infekcija što ne dozvoljava korišćenje sočiva.

Koliko traje period adaptacije na sočiva?

Pre upotrebe kontaktnih sočiva neophodna je obuka i savetovanje od strane oftalmologa.

Adaptacija za savremena meka kontaktna sočiva nije potrebna. Sočiva mogu da se nose celog dana, odmah, bez postepenog navikavanja.

Za gaspropusna i tvrda sočiva je potrebna adaptacija i to: prvog dana sočiva se nose 2 sata, a svakim narednim danom se povećava vreme nošenja za 1 sat, sve do 10 sati nošenja kada je obavezna prva kontrola.

Da li je potrebno praviti pauzu u nošenju kontaktnih sočiva prilikom utvrđivanja dioptrije?

Ukoliko nosite meka sočiva nije potrebno da pravite pauzu u njihovom nošenju da bi ste odredili dioptriju za naočare. Sočiva možete da skinete u ordinaciji, sačekate par minuta i odredite dioptriju za naočare.

Ukoliko nosite gaspropusna (GP) sočiva da bi ste odredili tačnu dioptriju za naočare potrebno je da napravite pauzu u njihovom nošenju prema smernicama oftalmologa.

Progresiv sočiva-objašnjenje i tehnologije

Prva progresiv sočiva (stakala) predstavljena su na Londonskom univerzitetu početkom 20 veka, dok je njihova komercionalna upotreba počela početkom 70 godina pošlog veka. Od tada pa do danas stalno se razvijala tehnologija materijala i dizajna progreisvnih stakala. Nova napredna tehnologija obezbedjuje većnu preciznost u odnosu na standardna progresiv sočiva i lakšu i bržu adaptaciju na progresiv naočare.

Progresivna stakla su dioptrijska multifokalna sočiva koja u jednom staklu imaju više dioptrija i koriguju nejasnu sliku na daljinu, srednji udaljenost i blizinu. Izgledaju apsolutno isto kao i stakla sa jednom dioptrijom (monofokalna sočiva). Dioptrija se nalazi u progresivnom kanalu sa postepenim prelazom od dioptrije za daljinu u dioptriju za srednju udaljenost ka dioptriji za blizinu. Periferno levo i desno od progresivnog kanala nalaze se polja koja nemaju dioptriju, kada se gleda kroz njih javljaju se periferne aberacije, iskrivljenje slike i zamagljen vid, zbog kojih pojedini korisnici imaju plivajući efekat kada ih nose. Ove aberacije će dovesti do blagog zamućenja i distorzije i težu adaptaciju. Dovoljno je objasniti da se ne gleda kroz periferiju stakla i već nakon nekoliko dana nošenja korisnik se adaptira na progresivne naocare.

Danas je proizvodnja multifokalnih sočiva veoma rasprostranjena, a kvalitet se oglada u dizajnu progresivnih sočiva, u tome da polja za gledanje na daljinu, srednju daljinu i blizinu budu sto šira i komforna za gledanje, a periferna polja sočiva sa leve i desne strane koja se ne koriste za gledanje da imaju što manju distorziju. To je i osnovni uslov za laku adaptaciju i zadovoljstvo korisnika.

Svaka nova generacija progresivnih sočiva obezbeđuje šire vidno polje, brže prilagodjavanje, udobnost pri nošenju, ugradnja u male i velike okvire, ugradnja u sunčane okvire. Širina progresivnog kanala zavisiće od dizajna progresiva i tehnologije koja se koristi za izradu.

Od zahteva samog pacijenta i njegovih specifičnih potreba, izbora okvira predlaže se i odgovarajučći tip progresiv sočiva.

Karakteristike i prednosti progresiv sočiva

Progresivne naočare su idealno rešenje da samo sa jednim naočarima imamo prirodan, jasan vid na daleko, srednju udaljenost (rad na računaru) i na blizinu. Nemaju vidljive linije između ovih zona kao što imaju bifokalna stakla koja se sve manje koriste. Prelaz između različitih dioptrija je lagan i prirodan. Prilagođene su potrebama svakodnevnog života, i obezbeđuju oštar i jasan vid na svim udaljenostima bez potrebe za menjanjem naočara.

Primena novih tehnologija u svetu optike omugućila je da sa jednim naočarima imamo stalno jasnu sliku, bez potrebe za dva, a u nekim situacijama i kod nekih ljudi i (srednja daljina) tri para naočara.

U nekom periodu života, obično u ranim 40 godinama života, svako primeti da ne može više tako lako da čita kjnige, sitna slova i brojeve; javlja se zamor očiju i treperenje slova, ima potrebu da udaljuje knigu ili mobilni telefon, jednom rečju sve što je nekada jasno video na blizu više ne vidi. Ovo je i prvi znak da se u organizmu dešavaju promene i da neki procesi stare, što može biti neprijatno i stresno. To stanje se zove przbiopia ili u narodu poznata kao staračka dalekovidost (kada knjigu udaljujemo da bi smo mogli da vidimo jasno i čitko slova, potreba za jačim svetlom). Javlja se jer sočivo oka polako gubi elastičnost, teže menja svoj oblik pod uticajem cilijarnih misića, zbog čega je prelomna moć sočiva manja pa se smanjuje i obim akomodacije oka i nemogućnost fokusiranja na blizinu. Zatim, osobe koje dugi niz godina nose naočare za vid na daljinu sa kojima su dobro videle sa jednom dioptrijom u svim situacijama, javlja se potreba za drugom dioptrijom i drugim naočarima za blizinu. Tako kod osoba koje imaju miopiju “minus” (kratkovidost) dioptrija je za daljinu veća, a manja za blizinu. Kod osoba koje nose “plus” hipermetropija (dalekovidost) manja je dioptrija za gledanje daljinu, a veća za blizinu. Kod osoba koje imaju astigmatizam ista je jačina dioptrije i za daljinu i za blizinu. Kod emotropije, osobe nemaju refrakcionu anomaliju i odlično vide na daljinu i na blizinu sa godinama se javlja prezbiopija, odnsono samo dioptrija za blizinu, a dioptrijska jačina zavisi od godina.

Kako bi se u sada novim okolnostima za korisnika, s obzirom ida ma dve različite dioptrije izbegla dva para naočara, a kod nekih osoba i nošenje 3 para naočara, potrebno je utvrditi odgovorajuća progresiv dioptrijska stakla i omogućili da i dalje samo jednim naočarima ima jasan i čist vid.

Multifokalni dizajn progresivnih sočiva obezbeđuje:

– Dobar i jasan vid na svim udaljenostima (bez potrebe za dva ili tri para naočara)

– Prirodan vid bez nagolog skakanja dioptrija, kao sto je to slučaj kod bifokalnih stakala

– Nema vidljive linije kao kod bifokalnih stakla, što daje estetski lepši i mladalački izgled

Stručna lica će ponuditi najbolji dizajn progresivnih stakla, u zavisnosti od dioptrije korisnika, lica i individualnih specifičnih potreba korisnika prema stilu života i životnim navikama.

Za najbolju vidnu oštrinu, zaštitu oka od svetla i zračenja na progresivna stakla se mogu dodavati različiti tretmani, kao što je antirefleks sloj koji obezbedjuje veći komfor pri radu za računarom ili noćnoj vožnji, ili bojenje ili polarizacija…

Najvažniji cilj proizvodjača je da progresivna stakla imaju što širi progresivni kanal za gledanje, i minimalne astigmatična polja van njega, što je i osnovni uslov za dobar vid.

Koliko traje prilagođavanje na progresiv sočiva?

Postoje pogrešna uverenja da je adaptacija na progresivne naočare teška, mučna i da korisnik nikada neće biti potpuno zadovoljan.

Uslovi za brzu i laku adaptaciju na progresivne su:

– Dobro uzeta anamneza

– Precizno određena dioptrija, monokularni razmak zenica

– Odabir dizajna progresiva u zavisnosti od individualnih i specifičnih potreba korisnika

– Izbor adekvatnog okvira koji treba da ima sve tehničke i estetske karaktaristike

– Precizno uzeti svi parameter za ugradnju (visina ugradnje, pantoskopski ugao, zakrivljnost okvira, udaljenost oka do prednje površine stakla)

– Precizno milimetarsko centriranje posebno svih parametara u progrsivne naočare

Ako su svi uzeti parametri tačni i ispoštovana njihiva ugradnja, korisnik će se na progresivne naočare prilagoditi posle samo nekoliko minuta nošenja naočara. Za neke priagođavanje traje malo duže do 7, 10 dana. Korisnici koji se ne naviknu na progresivne naočare su veoma retki.

Kada se radi prvi očni pregled kod dece?

Redovni očni pregled kod dece je najvažniji uslov za pravilni i potpuni razvoj vida. Dete nikada nije premalo za oftamološki pregled. Prvi pregled treba obaviti u prvoj godini života deteta i ako je nalaz uredan, redovan pregled je u 3. godini života, kada je dete dovoljno zrelo da se odredi oštrina vida.

Kod nas, većina dece prvi očni pregled radi pre polaska u školu. Ako se tada otkrije da dete ne vidi dobro, da ima dioptriju, da gleda samo jednim okom, da postoji razlika u dioptriji između jednog i drugog oka, da ima prikriveno skretanje oka, tada je već kasno da se započne lečenje jer je završen period razvoja vida (vid se intezivno razvija do kraja 6 godine), dovodi do slabovidosti koja se ne leči u kasnijim godinama života.

Šta očekivati od pregleda?

Očni pregled daje uvid da li su sve strukture oka zdrave, da li postoje određene bolesti (zamućenje rožnjače, zamućenje sočiva – urođena katarakta kod dece). Utvrđuje se da li svetlost nesmetano prolozi kroz optičke medije (oko) i stize do makule gde se stvara slika i šalje očnim nervom do optičkog centra u kori velikog mozga.

Utvrđuje se da li dete ima refrakcione anomalije (dioptriju), da li treba ili ne treba da nosi naočare. Refrakcione anomalije su: kratkovidost – kada dete treba da nosi minus dioptriju, dalekovidost – kada dete treba da nosi plus dioptriju ili astigmatizam (nepravilna zakrivljenost roznjače), moze da se koriguje i plus i minus dioptrijom. Utvrđuje se da li dete ima prikriveni strabizam, normalan položaj očiju.

Šta sve obuhvata pregled?

Pregled se započinje razgovorom sa roditeljima o smetnjama vida kod deteta.

Pregled u zavisnosti od starosti deteta obuhvata:

  • Test fikscije (utvrdjivanje da li dete ima fiksaciju, odnosno da li prati predmet ocima u svim pravcima, reakciju zenice na svetlost),
  • Pregled kapaka,
  • Pregled suzne žlezde
  • Testiranje binokularnog vida
  • Testiranje na diplopije (duple slike)
  • Testiranje stereoskopskog vida
  • Testovi motiliteta (pokreti ociju)
  • Ispitivanje strabizma (razrokost – pokrivanja, otkrivanja oka koji nam ukazuje da li dete imaskretanje oka),
  • Ispitivanje vidne oštrine (objektino i subjektivno)
  • Pregled biomikroskopom i oftalmoskopom

Koje su uobičajene pretrage tokom pregleda oka?

Uobičajene pretrage tokom pregleda su:

  • Pregled vidne oštrine (ojektivno i subjektivno)
  • Vidna oštrina sa postojećim naočarima
  • Test otkrivanja i pokrivanja (Cover test)- da li postoje poremećaji binokularnog vida
  • Ispitivanje konvergencije
  • Ispitivanje motiliteta (pokretljivosti očnih mišića)
  • Pregled biomikroskopom – pregled prednjih struktura oka
  • Pregled oftalmoskopom očno dno- pregled zadnjih struktura oka

Kako pripremiti dete za pregled?

Dete za očni pregled najbolje je pripremiti kod kuće kroz igru. Bilo bi dobro da se roditelji upoznaju sa sličicama i simbolima koji se koriste tokom pregleda, kako bi dete dobro saradjivalo, a pregled bio opušten za dete. Objasniti detetu da treba da prepozna sličice. Zatim od kartona napraviti slovo E , koje izgleda kao viljuška i kroz igru naučiti dete da pokaže na koju stranu je okrenuta viljuška, da pokaže rukom (dole, gore i na koju stranu) ili uz pomoć drugih simbola i sličica kroz bojanku.

Koji su znaci da dete ima problem sa vidom i da ga treba odvesti na pregled?

Prvi znaci kod male dece koji ukazuju da treba dete odvesti na pregled pre treće godine života su:

  •  Beba ima bleličastu zenicu,
  • Ne prati majčino lice,
  • Ne prati pogledom igračku,
  • Dete ima crvene oči
  • Detetu podrhtavaju oči
  • Ako detetu “šeta” oko
  • Ako se dete priblizava igračkama da bi ih prepoznao, približva televizoru, približava se kada treba nešto da nacrta,
  • Dete skuplja oči dok gleda, žmirka ili tralja oči,
  • Ima nepravilan položaj ociju (razrokost)
  • Dete je preosetljivo na svetlost
  • Dete naginje glavu na stranu da bi bolje videlo
  • Dete se brzo zamori dok gleda slikovnicu

Veoma je važno da roditelji povremeno u igri detetu zatvore jedno oko i na taj način provere da li njihovo dete jednako dobro vidi i sa jednim i sa drugim okom, tako što će rukom detetu zatvoriti jedno oko i posmatrati dete. Ako se dete buni i skljanja ruku ukazuje da drugim, otvorenim okom slabije vidi i da ga treba odvesti na pregled očiju kod dečijeg oftalmologa- strabologa.

Dete pre treće godine života, treba odvesti na očni pregled ukoliko roditelji nose naočare, ako roditelj uoči bilo kakve smetnje sa vidom kod deteta, treba se odmah javiti dečijem oftalmologu. To je jedini način da se na vreme otkrije i koriguje refraktivne greške.

Zašto je važno na vreme otkriti da li su detetu potrebne naočare. U zavisnosti od same rfraktivne greške, njene veličine, vrste, a naročito kada refraktivna greške nije ista na oba oka (anizoetrpija), pa dete ima različitu dioptriju na jednom i drugom oku, to zahteva izuzetnu pažnju, ili ako dete ima razrokost.

Razrokost moze biti uzrokovana različitim bolestima, ali najčešća je refraktivna greška, kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, pa se u velikom broju kod dece razrokost smanjuje redovnim nošenjem naočara ili potpuno koriguje.

Kod dece koja imaju razrokost uvek postoji smanjena vidna ostrina.

Kako izgleda pregled očiju kod odraslih?

Očni pregled započinje razgovorom sa pacijentom, razlogom zbog čega dolazi, prisustvo ili odsustvo nekih drugih bolesti, lično i u porodici.

Zatim se određuje vidna oštrina (objektivno-najsavremenijim aparatima poslednje generacije – autorefraktorima) i subjektivno- kada pacijent čita slova ili neke druge simbole na specijalnoj tabli (optotip). Prvo se radi ispitivanje desnog oka, a levo oko je zatvoreno, potom se zatvara desno oko, a ispituje se vid na levom oku. Pregleda se položaj očiju, njihova pokretljivost u svim pravcima. Najpre se ispituje oštrina vida na daljinu, a zatim na blilzinu posebno za svako oko, a potom sa oba oka (binokularno).

Ako pacijent ne može da pročita najsitnija slova, test ukazuje da postoji određena refrakciona anomalija oka (dioptrija), ili neko oboljenje. Ako je u pitanju refraktivna (anomalija, greška) koriguje se određenim dioptrijskim staklima dok pacijent ne postigne 100% vidnu sposobnost (oštrinu, ne čita najsitnija slova).

Postojanje dioptrije nije nikakva bolest oka. Kada imate dioptriju, to znači da je vaše oko anatomski drugačije, veće ili manje, da je prednja površina oka sfernog ili cilindricnog oblika pa se svetlosni zraci ne prelamaju u jednoj tački.

Nakon određivanja dioptrije za naočare i kontaktna sočiva, radi se pregled oka na biomikroskopu, pregleda se prednji deo oka (konjunktiva, rožjača, beonjača, prednja očna komora, dužica, sočivo, prednji deo staklastog tela) i pregledaju pomoćni delovi oka.

Unutrašnji deo oka (očno dno) pregleda se specijalnim aparatom koji se zove oftalmoskop, pregledaju se krvni sudovi na očnom dnu, mrežnjača, makula, očni nerv. Pregled očnog dna je značajan kod visoke minus dioptrije. Svakom pacijentu se takođe meri i očni pritisak.

Očni pregled može da se radi na uskim ili širokim zenicama u zavisnosti od samog oka, godina ili postojanja bolesti oka.

Očni pregled je bezbolan i za mnoge interesantan zahvaljujući najnovijim dijagnostičkim aparatima koji se koriste i kojima mogu da se otkriju i najmanje promene na očima iako još nije doslo do slabljenja vida. Ako se prvi put ide na pregled, najbolje je imati pratnju, ukoliko pregled zahteva širenje zenice, jer pacijent nakon širenja zenica vidi zamućeno par sati nakon pregleda.

Važno je raditi preventivne preglede kako bi se na vreme uočile i otkrile promene ukoliko postoje i započelo lečenje. Pregled oka može da otkrije i ukaže na neka druga obojenja u organizmu koja treba dalje ispitati (dijabetes, hipertenzija, krvni sudovi, reumatska oboljenja, bolesti štitne žlezde, jetre i dr…).

Koliko često je potrebno odlaziti na oftamološke preglede?

Posle 40. godine života savetuju se redovni oftalmoloski pregledi jedanput godišnje.

Savet je da povremeno savko od nas kod kuće testira vid, zatvori naizmenično jedno pa drugo oko rukom, kako bi se odredilo da li je vid podjednako dobar na oba oka, da li ima krivljenje slike. Jer kada gledamo sa oba oka, mi obično i ne primetimo da je na jednom oku vidi slabiji, jer je drugo oko preuzelo funkciju gledanja. Ako je do tada vid na oba bio podjenako dobar, a testiranjem primeti da na jednom oku vidi slabije, odmah treba da ode na očni pregled.

Imate pitanje vezano za neki artikal ili uslugu?

Slobodno nas kontaktirajte

pošaljite upit

    Pošaljite poruku, naš tim će Vas kontaktirati u najkraćem roku.